Постови

Приказују се постови за јун, 2012

Dan po dan

Слика
Podeljeni
na dane sećanja,
življenja,
preživljavanja,
davnih oživljavanja
na izmaku noći.


Na odori žive mirno.
Ja sve mogu,
kada ćutim o tebi.
Savladaće spoj
zakon gravitacije,
bez najave, utihnuće.

preživljavanja,
davnih oživljavanja
na izmaku noći.


Na odori žive mirno.
Ja sve mogu,
kada ćutim o tebi.
Savladaće spoj
zakon gravitacije,
bez najave, utihnuće.

Neverna

Слика
Kao ukras na slici,
ponekad sam more, val ili malo vetra, ponekad sam nemir koji seva, rec koja grmi.
Slaba na neznost, nekad ipak zelim da sam ono sto nisam.
A sta ja jesam, zapravo sta nisam?

Budjenje

Слика
Opala latica,
reka je nastavila da teče
u mestu čekanja.

Zazvoni tišino!
Dugo svoj odraz ne osetih
od tvoje vernosti.

Čula od kamenja,
sve ostalo utisnuto je
u korake.

Na mestu,
kod mosta,
pored reke. . .

"Oženi me u huku bujice"

Gola Ashka

Слика
Zamisljeno posmatrala je kapljicu vode koja klizila je niz cosak sive sobe. Pruzila je ruku ka njoj, da je oseti, da je upije telom, da joj pruzi zivot na drugom mestu. Okrenu se i opet je obuze onaj strah, bicevi po telu, otvorene rane, krv po zidovima prostora kog nema, a ipak ima. Tako i sada, iz misli u stvarnost, siva soba odjekuje: Kujo, neces roditi to dete, ono je plod najveceg greha, ne damo ti ga, ostaces sama kao sto i sad jesi! Nije bila sama, ona to znala je, neko je verno cekao njenu smrt koja ce pruziti novi zivot. Taj novi zivot bio je i njegov, on je taj greh napravio. Po njenom golom telu poce da puca koza kao tesna kosulja po savovima, krv lipti, prska na sve strane, curi niz noge, mesa se sa pramenovima kose, ali kao i svaki put njen trbuh sakrila je, zastitila, agonija ne prestaje. . . danima. . . Svaki put ista kazna, svaki put nove rane, svaki put duze traje i njen zivot skracuje. Al ona trpi, svesno izdrzava kaznu jer to dete bice novi bog suma, za njega sad v…

Lutanje

Слика
Ne ulazi onako, poluuspavano. . .
Zaspale su reci, imaj milosti. Lutalica je zastala u daljini ispred ogledala.
Predacu se opet prvo dodiru pa nemiru sto cuci u tvom osmehu.
Imam sve sto treba, ali volim da se mucim dok cekam.
Znam kad, znam i kako da te dodirnem da nestanes, a ja da te svaki put nadjem.
Horizont cudnih lutanja, tu te cuvam. . .

Nista

Слика
Kao gonjena. . . Utihnes iznenada kada cujes koracanje na stiklama po kozi.
Ne trazis korak odgovora samo dises poput sklopljenog oka.
Da budem pred tobom gola moram sama da se uvucem u tebe.

Nebesa

Слика
Zatvori me u stihiju. . .
Ukroti listove sad, zemlja se u suprotnom smeru okrece.
Pokusaj da me prikrijes, saplesces se o svoje korake.
Hoces li uspeti, ili ces mene nazvati uspehom?
Jer ja ne umem da zivim unapred. . .

Jedno na drugo oslonjeni

Слика
Zapamticu kako susti. . .

Vazduh koji sebe hladi, moj smer menja.
Uvek se slatko smeje kad pokusava u sebe da me spusti.
Saljem sve na put na kom znam da ce da uspe.
I uvek, uvek unutar mene kao sveti gral uplice se.
Celina postaje deo koja ce da preplavi dubinu.
Ispijena pamet na iskap, samo jos jedna od mnogih.
Jos jedni “mi” kao mnogi “mi”
Stvarno je cudno koliko me to sustanje dotice . . .

Ljubavnici

Слика
Smesna je to rec za nas.

Smesan nacin da umrse
ljubav i greh.

Dobrovoljno ucinjeno,
skriveno iza nedostiznog.

To je neprikladna rec za nas,
mi smo ipak u prikladnoj situaciji.

Mi smo dvoje poznatih
na nepoznatoj liniji.

Igramo protiv volje
onih sto prate predstavu.

Ljubavnici, da, ljubavnici.