Translate

понедељак, 14. мај 2012.

Ponovo lepa


Veceras, po ko zna koji put
oblacim svoju najlepsu haljinu,
oblacim tamu na sebe.
Samocu preklinjem
da me zagrli,
da me stegne oko struka
umesto tebe.
Molim vetar
da mi prodje kroz kosu
umesto tvojih prstiju.
Zvezde ce sijati po meni
i kisa ce padati
sa mojim suzama.
Bolece me. . .
Na svoje ruke
okove mesto rukavica
da ne uzvratim dodir
tudjim rukama.
Tebe nema nigde,
Postojis chudo moje,
ali ne za mene.
Na nogama bice olovo
da ne hodam za tvojim stopama budna
u nadi da jos cekas me negde,
koracacu, ali i zastati
daleko od tebe.
Bicu najlepse nasminkana
Jer znam da ce ti pricati o meni
kako sam i bez tebe lepa.
Ponovo. . .
spolja

maska. . .
A u meni
vene moc,
moc moje nemoci.
Bolece me,
ali sakricu sve pod haljinu
kada budes slusao
da sam srecna
i neces nikad biti  svestan
koliko si u meni prisutan. . .

Нема коментара:

Постави коментар