Translate

четвртак, 10. мај 2012.

Ne znas. . .


Probudi se, probudi se bar ti
dok moji gresi srecno spavaju
i kofere pune da odem.
Dani su istekli
sa svakim probodenim jutrom
svescu da ti ne pripadam, ni tebi, ni sebi.
Osecas da nisam ista,
to te plasi, znam,
ali ja nisam violina
da zvukom ucenjujem suze,
da mamim svoje slabosti.
Upoznao si me,
bila sam nezna devojcica,
vesela, puna snova,
koje niko nikad nije imao,
upoznao si moju radost
i mislio da ostacu takva.
Devojcica je sada zena,
snazna zena.
Cudno je to koliko ti je jos uvek stalo
da jos ovaj put ne odem u sred kise.
Toliko tisine jos nigde nisam nasla.
Bolis me, ne znas. . .
Ali znas da jos uvek
kraj prozora svaku noc stojim,
cekajuci te. . .

Нема коментара:

Постави коментар