Translate

петак, 18. мај 2012.

Bezimena


Pitace te znas li je
tu, surovu, kamenog srca,
tihu i uplakanu kisom,
spaljenih grudi,
koja nize samo reci
hodajuci ivicama,
ivicama,
izmedju jave i sna.
Reci da je znas,
da si je vezao lancima
dok je srecna plakala
i tuzna se smejala,
a ipak belezila reci
na potrosenom papiru.
Reci da ona nema imena,
i ponosno ce nositi tu laz
jer njeno ime nose tvoje usne.
U snovima zveri su njene,
a budna
sakriva knjige kraha.
Poznajes je, priznaj,
ona pesmu o sebi svima prosipa
pod noge
da je gaze,
ali zato iz tvog srca
vadi osmeh
i voli visine
nebeskih svodova.
Ona nema imena
ona je tvoja “bezimena”
koja zivi stvarno
u medjuprostoru,
a kao da je nema
u svetu  licemera
dok koraca uspravno.

Нема коментара:

Постави коментар