Translate

недеља, 08. април 2012.



Znas li, nekako najlepse me stigne
bespuce,
nekud pod horizontom
gde neznost ne vrsi nikakvo nasilje
nad nasim osecajem. . .
Tuda se nagnut pogled vuce
vrelim telom. . .
Zaboravih najednom sve izvore
pocinje li to iznova ili unutar i dalje plovi.
Ne nisam povredila prirodu,
niti travke cupam usput,
ali volim po nekad da se pruzim po njima
i osetim miris sto iz njih izlazi. . .
Ahh, ja ne guram svoje nagone,
znam tu malu nit sto nas deli od uzavrle zivotinje,
i ako dobro sam je opasala uzdama
ja zelim da ih drzim dovoljno lagano. . .
Poprimam ponekad udarce,
ali nije to moja volja
pa cesto i ne odgovorim. . .
Ono sto cezne
nekud je bas duboko
ili se samo skuplja na povrsini
kad treptaj isprati osmeh . . .
Poznajem svoj cudni odraz u pogledu
pa, zar je moguce da nisam
uspela da objasnim da ne guram se unutar
tek kad ta vrata otvoris. . .
Putuje osecaj preko svih granica,
java kovitla snom, a obrnut je pomak,
ali znam, putujem nekud, ispred, tad,
i ja dovoljno lagano i dalje drzim uzde,
tu je opet uz neko novo budjenje. . .

Нема коментара:

Постави коментар