Translate

недеља, 08. април 2012.

Volim taj pljesak kise,
ne zelim pozornice niti poglede ponosa
jer jos ne udisem nove prasine ulica. . .
Vetar ih dize vise,
a koliko cega postoji u svakom od nas 
poput beskraja je nedostizno. . .
Pustinjski pesak
ili je to samo nazad od tog pogleda?
Kad rec treba da odmeni trag, 
osecaj sam uhvatila 
da stane u disanju, 
da ceka neke boje,
da otvore sve svoje pobude 
i ne dizem zastor kraj kreveta
ukoliko to mislis,
jer pucina u horizont ne ide,
vec samo skliznuce,
eksplodirace vulkani, snegovi topice svoje vrhove, 
a sve to za zamisljeni miris poljupca 
sto te veze uz rec i nadmetanje. . . 
Ne razumem ni ja sve uvek
vec, eto, ponekad, kad reci ne zele napolje, 
a pogled zna da zeli nešto vise,
tu se skriva nista . . .
Oslonih se eto na neko svoje vreme,
a ono na moje rame i kao da dise. . .

Нема коментара:

Постави коментар