Translate

четвртак, 12. април 2012.

u nedostatku



Nocas me praznina progoni,

tihim sapatom,

i ponoc mi se nudi. . .

Par reci rasutih su obrisi lazne spoznaje

gde sve pocinje a nestaje. . .

Fali mi sve a nista. . .

Poneka laz jos opominje,

izmedju jave i sna. . .

Jos jednom se budim

izmedju vrha i dna.

Jos jednom se molim

da budes tu kad se umorim,

kad tisina zatvata oci,

kad grizu tame,

a jutro se smeje u lice. . .

Brisem tvoj trag tudjim usnama,

ti lagaces sebe da ne volim,

da si bio jedan od mnogih

losih likova pesnicke ljubavi,

a nesvesno, to postaje

ogledalo tvoje konacnosti. . .

Falices mi bas onakav kakav si bio,

kao vino, sladak i opor, lazan a nedodirljiv. . .

Falice mi jedno kisno jutro

sto klizi medju tvojim prstima,

jos jedno saznanje tvojih nemira. . .

Falice mi modra svitanja u tvojim ocima,

rasute perle tvog osmeha, 


i jedno decije “cuvaj me” . . .

Нема коментара:

Постави коментар