Translate

недеља, 08. април 2012.

Nisam nikada skinula pogled
sa usnulih treptaja, 
ne gurkam se kad te opkoli neka seta. . .
Ah, nisam rada pokloniti ti svoj zivot,
suvise je cudan,
nema srece pregrst,
ruke su mi pune dzepova,
eh, moje ruke, ispunjene dok koracam,
stiskam izguzvane snove, sustizu me nekada. . .
Volim svaki tren koji je useljen u mene,
volim da cekam ono sto je jednostavno,
izgleda li cudno. . .
I onda ne pitaj kako ja uspevam da se snadjem,
i sta se iza svega toga krije. . .
Vidim kako gledas mene u meni,
a osecanja iznova protezu svoje prste,
cineci osecaj toplijim,
tako svaki put znam da volim iznova,
sve jace i jace,
ono sto bas ti svome bicu objasnis,
kako zelis da prigrlim tren kojim koraknes napred
Otvoreni prozori
dve duse, sasvim slucajni prolaznici
uskih ulica slucajnih dodira. . .

Нема коментара:

Постави коментар