Translate

понедељак, 02. април 2012.

Fragmenti mene

Ne, ne pripadam nigde, ne uklapam se nigde, drugacija. Nisam dete, nisam ni devojka, nisam ni zena. Ne pripadam nikome i niko meni ne pripada. . . Pomislim da sam sama i svoja. Ali nisam ni to. Sama. . . vrlo cesto, uglavnom kad sam prazna i nesrecna. Nisam sama kad dajem, kad pruzam. . . osmeh, ruku, nadu, podrsku. Svoja. . . nisam ni svoja, vise sam svacija. Rastrgli me, svako na svoju stranu. . . Dobar komad. . . ko zeli dobru cerku. . . ko zeli komad dobrog prijatelja. . . ili komad poput one sa vecito blesavim osmehom. . . savetnika. . . ko zeli deriste. . . ko zeli lepu zenu. . . ko zeli cimerku. . . kuvaricu. . . cistacicu. . . pa cak I ljubavnicu. . . kome treba sestra??? Rasprodato! Svacija i nicija. . . pitam se nekad kuda vode moji koraci? Ja dete, koje ne ume da odraste. Ja devojcica, koja jos uvek sanja snove da ce jednog dana biti uspesna i voljena. Ja devojka, koja sanjam onu "nemozemojednobezdrugog" ljubav, sa vecnim “da” vatrometom. Ja zena, kojoj treba neznost, paznja, muskarac koji ce pomeriti univerzum i sve rizikovati i uciniti za mene. Dosta sam u zivotu ja bila muskarac. Potrebno mi je, za promenu, da konacno budem zena. Ja macka, koja zelim da se mazim, da pronadjem toplinu kraj kamina. Ja ptica, koja jos uvek zeli da leti, da izadje iz kaveza, da obidje celi svet. . . Ja pseto. . . sutirano, bedno, jadno, izgladnelo, razocarano, pseto koje vise ne veruje nikome i oseca da na ovom svetu vise nema dobrote. . . Ja reka. . . koja mora da tece. . . Ne umem da stanem, i odustanem. . .

Нема коментара:

Постави коментар