Kako, ako vec sve znas
meni ostaje da lutam?
Pritajeno sam se upitala to 
prolaskom uzanih predvecerja,
zar postoji taj odgovor usputih pogleda?
Videla sam plavetnila,
uplela sam dah pokraj crvenila
i znam kako putuje korak 
sto ostavlja zvuk 
pod njima. . .
Samo ne reci mi da ne znam sta to zelim,
ne nudi mi na pola
zalogaj ceo. . .
Osecaj gradi poput brane 
leptirov let,
pa sad i to Sunce ima zlatni sjaj
ali ga kao bogatsvo licno ne osecam,
vec samo u kanalu 
unutar duse sto me pokrece. . .
Oduvek samo malene razlike ih privlace,
prstima te nadjem
kad i sebe ne vidim 
jer osmeh izda me tad. . .
pripadas li kome ili me tvoj pogled prati
i kad staza nestaje?. . .

Коментари

Популарни постови са овог блога

. . .

Dok se ne vratiš

****