Translate

субота, 28. април 2012.

. . . 6

Moje oci nisu trezor tajni, one su moje nadahnuce, poput preslikanog neba u moru koje mu daje plavu boju. Ne, more nije zaista plavo, plavo je onoliko koliko mu to nebo dozvoli poput nadanja, molitve, cekanja. Tesko je tragati za istinom, znajuci da je bez osnova. Dokaz sustigne laz, obmana, prevara. Ni tada moje oci nisu trezor tajni, vec mrznja. Ali izbacujem to iz sebe, jer tu je uvek papir koji najgore podnosi svaki put mesto mene. Heh, hvala onome ko to izmisli. Olovka krece, umesto svake suze, a njen trag moj je najveci bol. Kroz telo i treptaje dlanova, kroz bledunjav udah stopala, izmorena opet njihovim disanjem, pala sam, umorna. . . Klonula dusa, umorne oci koje nazvase pokretacem moje duse. A sta da zivim u mraku? Da sam slepa? Nekad sam pisala cesce mudre reci zrele buntovnice, otkrivala sam teske istine, ali sam ih oblikovala kako zelim i tako obmanjivala svet. Tada su moje oci bile zivahne i reci sam posvetila sjaju slepih ociju, da dokazem radost tih jezera duse, ta mora puna srca. Lazu kada kazu da su zamagljene njihove zenice, u njima je zivotni sok, pitko zadovoljstvo sakrivenih zivotnih vrela, radosti jedne drugacije tame. Njima je svetlost u dusi. A kosmar u ocima onih koji vide svetlost, a ne vide dusom. Tu moji vedri treptaji prestaju, ljustura me umara, ljulja moju veru. Dopustam sebi jos jedan takav luksuz, sklopicu oci, pruzicu se snu, dok tvoje oci ne ugledam. . .

Нема коментара:

Постави коментар