Translate

четвртак, 19. април 2012.

. . . 3

Kao pod prstovhatom osecaj pokrenu suze samo malo iznad pogleda. . . Kazu da postoji to osetno prijateljstvo medju polovima, da, znam da je tako i kad god se pomerim malo, moram da znam da sama zelja nece nikada biti oborena pogledom sarenila kad udahnemo put poput obicnog dana. . . Zato pustam da prodje pored i onda oslusnem pogledom, ali ne uspeh da udahnem sve to najzad. . . Ne nisam popustila verujuci sebi niti oskudevajuci verom u njega, znam da postoji, samo cuda stvara, tim zagrljajem. . . Pazim da sacuvam ravninu svih misli, dotakla sam rame nekako sasvim slucajno. . . Neka osoba. . . dajem rec sebi da nikad preko uzdaha njegovog necu poci. Sada istinski znam iako neobavesten o tome, on moze da veruje u taj spoj ''vremenske'' razlike. . . Zato klapna otkucaja nedorecena morace da bude uspeh tog prijateljstva. . . I kada se rec misli na pola sklopi, znace se da je to pravac prijateljstva u kom isijava duša srodnosti uvek kao na dahu oboda izmedju naklona i osecanja, pravice zavoje vecitih odgovora a nikad rastrojstvom medju prijateljima. . .Postoji ta nit, nekud hodajuci sopstvenim mislima, pazeci koliko god je moguce da ona istraje sa svojim zeljama, makar se unutar sebe borio se sa zverima i nemanima, andjeosko mesto zauzece samo njegova iskrena zelja. Tad povesce me mestu kud tihi sapat drema. . . Tako da, kako god se osvrnem na ta mesta, jedno je sigurno, cuvam se prijateljstva sto na brzinu stizu, lako je odupreti se, ali ponekad jos se brze okliznem. . . Tek koliko je stisak i zagrljaj pravi odgovor duse. . .

Нема коментара:

Постави коментар