Translate

субота, 03. март 2012.

. . . .

Opet si tu. . .
da trujes,
pljujes zlobne bakcile,
da bolis. . .

Zivote, ja sam ti meta sada.
Poput neonskog svetla
koje truli u daljini
nestace,
a mrak uzima svoj danak,
ti moje suze. . .

Stub mog postojanja srusen je,
ruka se grci, dohvata suvu granu
ona puca, raspada se,
mrvi mi se u rukama. . .
Blato medju prstima,
ispod noktiju,
sebicne biljke gutaju svaki trag. . .

Jednom gledala sam
kako padaju snegovi na gore,
kako drvo radja jagode,
najlepsi osmeh i krah. . .

Lavirint resava mene,
zato ne trudi se
zivote, ne mozes ti biti
toliki sarkasticar,
koliko te ja mogu
sa osmehom proziveti. . .

Нема коментара:

Постави коментар