Translate

недеља, 22. јануар 2012.

Samoca . . . :(


. . . i danas su rechi pobegle od mene, kao kad vidite krugove u vodi bachenog kamena kako bezhe od tog mesta. . .
Za tugu trnutno nemam nikakav povod, a ustvari imam, za srecu josh manje imam povoda jer u meni vlada onaj osecaj neizmorene otudjenosti. . . Pa ovo sad shto zovem "zhivot" nije blizu zhivota a ni smrt mu bliska nije. . .

. . . i dalje koracham tim ulicama, vec postaje fraza reci to, al. . . eto koracham i dalje ulicama uzharenim, unishtenim, nekada punim zhivota, a sada vidim uzhasnute bivshe zhivote koji i dalje trule bez kraja i leka. . .

. . . koracham bezvoljno, tromo, gazim preko lesheva znam to, gazim bez cilja, sam put me vodi tuda, bolesni osmeh mi se zaledjuje na licu, kao malter je, pitam se - zashto niko nije pochistio teee, opale i bivshe. . .

. . . zhurno se vracam, u toplinu svojih misli, sad ne znam ni gde sam to bila. . . vracam se, tachnije vec bezhim. . .
ne zastajem. . . ah eto vrata, otvaram ih, drhtim, ochekujem neku toplinu, ali nema je, chak ni zrna svetlosti onog koje daje nadu, sumnju. . .

SAMA. . .

ipak, pokrecem se, ochima sechem vec nemilosrdno posechene zhivote, jecaju. . . palim vatru, zhivot se smiruje, to je ona vatra, dah zhivota, srece. . . iskre prijaju, titraju, pokushavaju da kazhu ono vechito nedorecheno. . .

. . . smrt i zhivot se smenjuju na tren, tren kada konachno pitash sebe shta si ustvari napravio od svog zhivota, kad pitash sebe na chemu gradish radost i shvatish da si jadan i sitan. . . pitam se i odgovorom lazhem sebe jer mislim da nisam sama. . . znam i lazhem sebe kao shto i ogledalo u polutami lazhe mene jer ni tu vishe nije moj lik. . .
zapravo vishe ni ne mogu da ga nadjem niti cu ga naci. . .

gde su slike???

slike su samo bivshi zhivoti. . .

vatra i dalje prija. . .

umorno telo uzhiva sebichno. . .

blizhi se kraj. . .

neko kuca na vrata. . .

Нема коментара:

Постави коментар