Translate

недеља, 22. јануар 2012.

. . . On me cuva. . .♥


 . . Strpljivo me je cekao, nadao mi se, patio, negovao osecanje koje odavno  pokusah da sasecem. I sada, sedim tako skupljenih kolena u mulju  emotivnog dna, razmisljam hocu li se nasmesiti znacajno i dobiti  kompenzaciju za taj osmeh u vidu gromade ljubavi, ili da stisnem zube i  suocim se sa sobom, uzdignem se iznad te slabosti da vratim proslost i  pretvorim je u sadasnjost. Ko sam ja? Sta sam ja?Cija sam? Jesam li svoja kako mislim? Jesam li jaka kako sam se ubedila? Jesam li  
istrajna kako mislim? Jesam li dovoljno tvrdoglava da ignorisem slabost?
Jesam li dovoljan cinik da pljunem na ljubav? Jesam li savrseno  dozirani ironicar da se nasmejem sudbini? Znam ko sam - to je donekle 
dobro. Znam kako se zovem, koliko godina imam, znam da volim crnu boju 
i Pancevo, znam da mi se na emotivnoj berzi dusa visoko kotira,  znam da moze, ako ne cela, ono pola Vojvodine u srce da stane, znam da imam  snage da se dignem i padnem u zivotu makar jos deset puta, znam da  volim. . . Ali ono sto ne znam me ubija. . . To sto ne znam mi hrani slabost,  jaca je i daje joj posebne moci kojim me cini obicnom marionetom koja  visi na istrulerim koncima nemoci i neispunjenosti. . . I na kraju kaze sebi. . . Spavaj. . . On te cuva. . .

Нема коментара:

Постави коментар