Translate

недеља, 22. јануар 2012.

Izdaja, tren, dah. . .


Izdaja

- kada iza vrata koja su tek zatvorena cujes povracanje naftalina po tek prefarbanom pragu i taj jezik lazova kao bic siba po tvojim usima.
Verovao si a bljuvotinama si satrt do kraja, verovao si a sad si prodan od strane samo jos jednog materijaliste u nizu koji ne zna svrhu zivota, koji ne zna sta je vernost i ljubav. . .

Tren

- kad pitas sebe ko si, sta si, sta radis tu i zasto. . .
- kada rukama krvavim od kopanja po realnosti pokusavas da nadjes svrhu i cilj i kada konacno dodjes do toga shvatis da i to nenormalno boli, da svrha je bez svrhe, da se otima da pobegne, udara te kao maljem po ledjima, oduzima dah. . .
Ne mozes vise i padas u blato, prasinu, pepeo. Hoces da ustanes (kao) a ustvari zadrzavas se tu, ukopan jer navikao si na poraz. Kao izgovor koristis to da nemas snage da se boris za dalje. . .
I sta onda- mocvara te guta, prozdire u jednom zalogaju, krv u venama se ledi, pretvara u staklo, razara telo, pucas na komade i opet TREN kad postajes neko drugi, hladnokrvan, neko koga je zivot isibao, ko sad ima milion lica. . .

Dah

- dok lezi na tvojim rukama, sva u ranama, suze joj vlaze modro krvavo lice. . .
Ne vidis je takvu, vec je se secas od pre dok je nasmejana po kisi trcala tebi u zagrljaj, ljubila te i kroz dah ti govorila da ce te voleti do smrti. Secas je se zadovoljne u onom gresnom plamenu strasti kako ti steze ruke i nezasita trazi jos, voli te telom dok se u njoj stvara novi zivot. . .
Gledas je krvavu na svojim rukama, osecas da umiru zajedno. . . Sklapa oci. . . Poslednji dah crpi da kaze da te voli. . . kraj. . .

Sve puca po tvojoj kozi i uvek mislis da si jedini u tolikom bolu i nepravdi. . .
ali stani, sacekaj samo jedan tren, razmisli. . .
vrati se koju hiljadu godina unazad. . .nek ti ne bude tesko. . .
Seti se onog jednog u koga precesto ne verujemo, onog jednog koga smo mi izdali i povredili svojim postupcima, seti se tog jednog coveka i. . .

IZDAJA
-kada ga njegov ucenik bez treptaja izdaje i prodaje za kesicu zlatnika
TREN
-dok su ga pod teretom krsta celim putem bicevali Jevreji koji su bili njegov narod, dok su ga pljuvali i smejali mu se. . .
-dok su ga vezanog rimski vojnici sibali bez prestanka, dok mu puca koza i krv se izliva iz tela kao kisa iz oblaka, pljusti, pada, prska po licu dzelata koji se bolesno smeje zadovoljan ukusom krvi koju oseca u ustima, koja se stapa sa njegovom kozom i jos uvek mu nije dosta, pa uzima bodlje i njima cepa parcice koze i oni padajuna zemlju. . . a taj JEDAN cuti, srecan jer ima svoj cilj i i dalje bezuslovno voli. . .
DAH
-kada razapet na krstu gleda svoju majku kako jeca
- kada gubi zivot i nebo se otvara
- kada poslednje sto izgovara jeste vapaj svom Ocu, molba za sve one koji su mu naneli bol - da im oprosti jer ne znaju sta cine. . .

I sad uporedite nas i njega
nase izdajnike i njegove
nase trenutke bola i njegove
nase uzdahe i njegove molitve

Ne znam sta mislite, ali mene je sramota moje smelosti. Umirao je razapet pun ljubavi za nas, pun oprostaja za nase izdaje, pun snage za nase grehe. . .

i zato - nek necija IZDAJA bude samo lekcija nama da naucimo da oprastamo, nek taj TREN bude samo onaj kada cemo da budemo srecni samo zbog iskrenog osmeha nekoga ko nam znaci i taj DAH neka bude onaj koji cemo ispustati dok govorimo istinu i reci ljubavi. . .

Нема коментара:

Постави коментар