Potrosna

Bila je odvezena
prljava,
otvorena,
unistena,
jednim putem.
Plakala je
i igrala
isprljana krvlju
nalik na mokar,
blatnjav otirac,

Tuzno tumaranje
po modricama duse

Gazili su,
gazili,
gazili,
oduzimali, crpeli,
i sibali korisceno. . .
Sibali
te pale zvezde
medju zverima

Prazan pogled
otkriva sta ostaje
kada je potrose. . .

Trajna. . .

Slusam sve sto znas,

spremnost savladace moc.

Tumaraces tamo,

tamo gde moje su oci slepe.

Buducnost, davno prosla, je sada,

samoca opipljiva,

promaja se krije

i zelja strazari da te isprati.

Koristis moj korak

da u tebe udjem dublje,

roj hrabrosti gasi daljinu

i sledi pobeda ili kazna.

Sada se sve gasi

nad bedemom razuma.

“NE!” a zelim, jer  ipak je bolje

sacuvati ono sto dise u nama. . .

Slucajno nije. . .

Ti srices slogove tog prostora, 

a vreme ce da gravira sebe na nasa tela.

To su samo istine neba. . .

Zelis da moja tisina bude bezbolna,

da pesmom te sakrijem.

I budem slobodna. . .

Ti poput okova i smeha

i sam postajes vapaj.

Dok priznajem bol na usnama. . .

Trebalo je da cutim

budem ona koja ne slusa.

I prihvata tezinu neba. . .

Osmehnuces se,

i opet ce krv teci po meni.

Ali ja cu pevati. . .

Doci cu ti u krug zacaranih

kao sto kisa dolazi zemlji.

a ti. . . prihvatices me kao davno zapamcen stih. . .

Koraci

Zaustavite buku. . .

        Pokusavam da osetim
        blizinu koraka
        nikad vise nacinjenog
        prvog,
        onog zbog mene
        i ka meni.

        Pomozite mi
        da unistim naredne minute,
        mame mi suze,
        one vesele,
        koje nisu uzalud.

        Prevrcem reci,
        vreme je ubica.

. . . jer strah je obmana
necega sto nismo mi. . . 

Cekanje

Razvuci usne. . .

        Osmehni se zavodljivo,
        zaboravi ostatak,
        deluj naivno,
        ne disi,
        pokvarices sve.

        Prepusti se,
        prihvati samo jedan dah,
        docekaj,
        obecaj. . .

. . . jer vecno ces biti njegova
                                 tajna. . .

Avalski toranj

Put je vozio nju. . .

          Pobacala je snove
          i pocela da zivi
          obecano mesto
          "Vodicu te"
          "A ti znas gde ces me naci"

          Nalik na zrtvu
          svoje telo je predala.

          Avalski toranj
          svetleo je,
          orijentacije radi,
          belina isprljana,
          bezuslovno pruzena
          negde kraj puta
          uz miris zapaljene gume

. . . da postane njegova. . .

"Drum"

Kad zasviram. . .

              Mirio sam noci u svadji,
              nemocne bez tebe,
              svemocne sa nama.

              Mi, koji smo prepreka
              zivotu da traje
              podeljenom na nas i nista.
     
              Volim da cutim
              kad cutimo mir
              i mir cuti zbog nas.

              Kraj sa krajem, moj kraj
              kada pocinje i zavrsava se sa nama

              ovde gde jesmo - nestajemo

. . . tada nastaje tama. . .